Želeo bih da vam ispričam jednu priču… Pricu koju svaki Francuski student u medicini zna. Pricu koja je toliko dotakla Francusku, da je danas cak i profesori uzimaju za primere tokom svojih časova…. Pricu jedne bake.
Ovu
priču u stvari neću vam ispričati ja, nego ce ona sama da vam je ispriča…
Njen
tekst se naziva « Stara namrgodjena baka ». Ona je napisala ovaj
tekst dok se nalazila u bolnici u odeljenju gerijatrije.
Kako
doktori govore, ovaj tekst je pronadjen ispod jastuka stare bake koja je
nazalost preminula. Kada su pročitali ovaj tekst, doveo ih je do jakog razmišljanja,
i delili su ga medju kolegama, danas ovaj tekst poznaje cela Francuska.
Baka
je napisala ovaj tekst sa zeljom da pokaže kako je biti jedan pacijent koji je
na kraju svog života. Iako im je još malo ostalo, kako se medicinski radnici ponašaju
prema njima. Kakav osećaj imaju prema tim slabim bicima koji samo žele da nadju
mir.
Kakvu
sliku kroje kada pogledaju tu namrgodjenu baku koja vise nema snage da mrda, ni
da hoda à kamo li da se hrani.
Zauzmite
sebi 5 minuta i pročitajte ovaj tekst…
" Kada me vidiš, o čemu razmišljaš, jedna stara namrgodjena baka, luda... vidi je... izgubljeni pogled, balavi kada jede, i nista ne odgovara, ne obraća uopšte pažnju šta radi… Onako poslušna i nemoguće da radi šta hoće, Samo joj je potrebno kupanje, hrana i to je to…
Jel misliš o tome kada me vidiš ? Ajde sada otvori oci, to nisam ja, rečicu ti ko sam ja, ta koja sedi ovde, koja mrda kad joj ti kažeš i koja jede šta joj ti daš… Ja sam zadnja od 10. brace i sestara, sa jednim ocem, jednom majkom… Jedna mlada devojčica od 14. godina koja ce uskoro upoznati svog verenika…. Već dvadeset godina kojoj srce lupa od sreće, secanja na taj prelepi dan i izreke koje sam dala svom muzu. U četrdesetim godinama on polako nestaje,napusta me, odlazi, ali moj muž je još uvek pored mene i brine se o meni, U pedesetim, nešto novo oko nas bebe, deca, radost postali smo baka i deka...Evo crnog dana, moj muž umire… ali ja, ja gledam prema budućnosti ali se jako plašim. Moja deca su zauzeta svojom decom. Razmišljam o danima kada sam upoznala ljubav…
Danas sam stara, život je ološ, i izigrava se, pravi stare ludima.Moje telo ide polako. Sve me napušta, moj ponos, moja formalnost sve ide… Danas tamo gde je bilo srce, sada ima kamen, ali u tom kamenu živi jedna mlada devojka… Devojka od 14. godina.
Moje staro srce se naduvava ali se ne ispusta. Secam se sreće, dobrih i loših dana,Opet živim svoj život i znam da volim… Razmišljam o onim kratkim danima koji su prošli jako brzo i prihvaćam svoju sadašnjost…
Zato otvori oci ti koji me lečiš, pogledaj me Nisam samo stara i namrgodjena, pogledaj lepše I videćeš…"
Nema komentara:
Objavi komentar
Svaki Vaš komentar je bitan !