Prica jedne mame: moje dete ima autizam i ne stidim se da to i kazem

Na adresi bloga "Moj Kucni Lekar" stigla je jos jedna zivotna prica. Mama Tamara je odlucila da podeli svoju zivotnu pricu s nama koja nosi jako veliku poruku vezano za autizam. Pricu prenosim u celosti. 

Posmatrala sam je, uporedjivala sa Martom, snimala, slikala, dozivala nije se okretala, pricala nije me razumela, pitala nije umela da mi odgovori. 

Urazumila se aha vreme je da istrazujem, kucam na netu svaku njenu promenu izlazi mi isti pojam.Sta li je problem, gde li sam ja pogresila, da li zato sto sam pristala na vakcinu jer nisam imala drugi izbor ili jednostavno se dete sa tim rodi. 

Aha vreme je da se javim svom pedijatru iako ona ima samo 15 meseci. Odlazim sa stavom da je moja dete drugacije i da sumnjam na jednu bolest. Dobijam da je ona mala i da ce progovoriti sa 4 godine. Kazem sebi prati i dalje sta ona radi, cekaj da napuni bar 2 godine pa idi opet. 

Ne, nisam sacekala 2 godine, dobijam savet koji glasi“mislim da je Marta drugacija“ kazem sebi vreme je ne cekaj da napuni 2 godine idi iako ona ima 21 mesec. 

Pocinjem da pricam ljudima sta mislim da se desava. Dobijam savet da defektolog moze da mi pomogne. Prvi put cujem za defektologa, zasto mi moj pedijatar nije rekao da mu se javim., da mi taj defektolog moze pomoci. Odmah stupam u kontakt sa njim, vodim Martu na pregled i kazem ja sam sigurna da moje dete ima AUTIZAM dobijam odgovor da sam prva majka koja je kod nje svesno rekla da zna da joj je dete drugacije, da sam prva koja je dovela dete koje ima samo 21 mesec.zasto?

" Autizam ili PAS (Poremećaj autističnog spektra) je neurološki poremećaj koji dotiče vise aspekata u razvoju deteta. Poremećaj dotiče moć komunikacije, razgovor sa ostalima i odnos prema okolini."

Pa zato sto roditelji to kriju jer se stide, ne dele to misljenje sa okolinom, a posle bude kasno. Pocinjem da trazim brojeve klinika, lekara, naravno odlazimo sve privatno jer nam je drzava takva kakva jeste i da mora da se ceka. Zavrsavamo sve bitne preglede u danu zahvaljujuci upornosti i zahvaljujuci drugim ljudima. Zasto drugim ljudima, pa zato sto o tome nismo cutali, pricali smo svuda. Na ulici, u prodavnici, ma svuda. Gde god smo to pomenuli od svakog smo dobili savet idi tu i tu. I na svako to mesto smo i otisli, bukvalno ni jedno nije preskoceno, svaki broj telefona je okrenut.

Sad smo mirni jer smo na vreme shvatili i tok lecenje i ispitivanja ide ka smeru kojim treba da ide.Pisem ovo jer zelim da skrenem paznju roditeljima da ne cute, time se nista ne postize. DA, MOJE DETE IMA AUTIZAM I NE STIDIM SE DA TO I KAZEM I ZNAM DA CE DOCI DAN KADA CU RECI MOJE DETE JE IZLECENO, ZAHVALJUJUCI TOME STO NISMO CUTALI.