Porodila sam se privremeno ali je moj andjeo uspeo

Razmisljala sam da li da podelim svoju životnu priču, pricu borbe sajedno sa mojom malom cerkicom. Pa rekoh sebi sto da ne.

 

Moja trudnoća je bila normalna, kao i kod svake normalne trudnoće: otkriće da sam u drugom stanju, mučnine, posete ginekologu svakog meseca, vadjenje krvi, sve je bilo u redu.

Kao i svaka mama razmisljala sam o datumu porodjaja, kako će se odviti, kako izgleda moja beba, sve ono sto i svaka mama radi.

Moj stomak je rastao, osećala sam svaki njen pomicaj, sutiranje i prevrtanje. Ušla sam u 7. mesec.

Otišla sam na kontrolu kao i svakog meseca ali ovog puta.... nije bas bilo kako treba. Beba mora odmah napolje inače će se ugušiti.

Molim??? Čekajte sve je bilo u redu. Potpisujem papire, preslvacim se u suzama, ležim u krevet, hitni carski rez.... beba je napolju. Čujem njen plac, vidim je na minut i odnose bebu. Život moje bebe bila je u Božijim rukama.

Posle sivanja, posetila sam bebu zajedno sa mojim mužem. Doktor nam je rekao da beba ima svega 1kg. i da mora ostati u inkubatoru. Kada sam je videla bila je mala devojčica kao makovo zrno. Ručice su joj bile manje od mog članka prsta. Iako mala znala sam da je živa. Nisam želela da placem iako je moja beba još uvek nezna i sto nisam mogla odmah da je uzmem, ali sam znala da je živa.

Dva dana nakon porodjaja mogla sam napokon da uzmem svoju bebu u ruke, na nekih 15. minuta. Svakoj mami je teško da vidi svoju bebu sa svim tim mašinama, cevčicama i aparatima ali znala samo a sve to za njeno dobro.

Ali jednoga dana i tome će doći kraj. Doktori su mi rekli da moja beba ima problema sa kičmom ali na ništa ne mogu da urade već da prate evoluciju tog problema. Meni su se žile sledile. Kakvo će moje dete biti? U kolicima? Imace neki poremećaj? Briga me to je ipak moja beba, volim je kakvu takvu.

Molila sam se svako veće, igrala sa svojim bebom onako kako sam ja znala. Pratila uputstva pedijatra i naravno dala puno ljubavi zajedno sa tatom.

I uspeli smo!

Naša beba više nije bila u opasnosti! Ali doktori su nas obavestili da je moguće imati posledice.

Meseci su prolazili, moja beba se razvijala, rasla, progovorila, progodala, i sada je jedna velika devojčica. Znala sam da ćemo uspeti jel mame najbolje znaju.

Danas sam zahvaljući ovom dogadjaju naučila da budem jaka, borbena i da nada može pomeriti sve granice. Molitve i mir kao i strpljenost su pokazali svoje moći. Hvala Gospodu.