Celebralna paraliza

Celebralna paraliza je stanje koje se manifestuje paralizom, inkoordinacijom pokreta i ostalim poremecajima motorike. Kod ovog stanja ne dolazi do poremecaja individualnosti.

Celebralna paraliza zahvata sezorna cula ( vid i sluh), kao i vece fukcije ( govor, osecaj i orientacija). Svako 2. do 4. dete od 1000 pati od ovog stanja.

Zbog cega ovo stanje?

Nekada se ovo stanje pratilo kada dodje do porodjaja. Svakog puta kada fetus ostane bez kisonika u majcinom stomaku veci je rizik od celebralne paralize. Danas zahvaljujuci carskom rezu koji je napredovao velikom brzinom, rizik za paralizom je znatno manji.

Celebralna paraliza moze se pokazati u dve forme:

• In utero ( tokom trudnoce)
• Posle porodjaja

In utero:

Cerebralna paraliza moze doci u slucaju ako fetus " pati" u majcinom stomaku. Nenormalna placenta ili pupcana vrpca, produzena trudnoca, povisani krvni pritisak, dijabetis ili tesko hronicno disanje mogu biti neki od faktora ovog stanja.

Posle porodjaja:

Celebralna paraliza moze se pokazati posle porodjaja ako dodje do malformacije pluca ili srca, mozdanog udara, reanimacija i povratak posle sindroma iznenadne dojanacke smrti ( klinicka smrt) i svaki poremecaj koji zaustavlja kiseonik i krv prema mozgu.

Koji su znaci?

Kod normalne osobe misici koji su zasluzeni za motoriku i pravilano drzanje tela kao i volonterno poreranje trupa i udova kod osoba sa paralizom nisu u funkciji. To je zbog toga sto povrede u mozgu uticu bas na te misice.

Kod novorodjene bebe simptoni su znatno iskazani.

Prvi simptom je poremecaj svesti koji se moze pokazati kao pospanost pa sve do duboke kome.

Stimulni refleksi koji su normalni kod svake bebe nisu kompletni ili nisu prisutni kod osoba sa ovim stanjem. Na neuroloskom gledistu, mrdanje ocima, balavljenje i bezsvesno zvakanje su samo od nekih simptoma. Neredovni otkucaji srca, nestabilna telesna temperatura i cijanoza ( plavicasta boja koze) su znaci da mozak pati.

Evolucija stanja 

Novorodjenoj bebi je jako tesko ustanoviti dijagnozu.

Bebe koje su patile tokom porodjaja imaju velike sanse za neki od tipova neuroloskih problema. 

Zbog toga su u prvim godinama zivota praceni od strane lekara kako bi se sto ranije uocila paraliza ako je kojim slucajem prisutna. Sto se pre uoci to se moze sto pre poceti sa reedukacijom.

Postoje neki kriterijumi koji mogu pomoci da doktori imaju neki zakljucak. Ako je beba patila tokom porodjaja a 8. dana posle porodjaja je sposobna da pije sama svoje mleko ( pola od svoje racije) celebralna paraliza je smanjena za 50% ili ravna nuli.

Detetu se moze doneti dijagnoza oko 9-og meseca. Posle tog meseca ako nema nikakvih simptoma, verovatnoca za celebralnom paralizom je izuzetno i retko.

Promenljive posledice:

• Spasicnost misicnih kontraktura
• Ataksija ili poremecaj ravnoteze i tresanje kod najmanjeg pokreta 
• Tonicni poremecaji su promenljivi: hipo ili hipertonija

Pored motoricnih posledica postoje i posledice:

• Mentalni nivo je variabilan. Vecinu dece sa celebralnom paralizom imaju normalnu inteligenciju, sem kada je debilitost prisutna rehabilitacija je teza

Neizbezne posledice:

• Epilepsija se nalazi u 1/4 slucajeva
• Problem sa sluhom i vidom (strabizam)

Pored ovih navedenih posledica mogu se uociti i:

• dete balavi jel ne moze korektno zatvoriti usta
• poteskoca sa ishranom
• tesko pomeranje jezika
• Autonomni i troficki poremecaji paralizovanih ekstremiteta

Lecenje celebralne paralize

Najbitnije kod lecenja celebralne paralize je sto ranije otkrice. St se ranije otkrije, terapija moze biti brze prepisana.

Kako bi se sto bolje podnela trudnoca i kako fetus ne bi patio, kontrole u trudnoci moraju biti redovne 

Ako se sumnja da neko dete boluje od celebralne paralize potrebno je utvrditi mentalni nivo, poremecaji koji suprisutni i mogucnost skolovanja.

• Fizioterapija ( hidroterapija, elektroterapija, radio terapija) je fundamentalna. Ortopedske procedure ( transplatacije, izduzenja) su od velikog znacaja kako bi se sto pre dobila vertikalizacija.
• Ortopedska reedukacija i tretmani protiv epilepsije su neophodni.
• Godisnje radiloske procene ( kukova ) su neophodna sve do adolescencije.
• Potrebno je utvrditi hranljive i probavne potrebe. Deca su vecinom hipotrofna i "pogresan put" je tih ali cest. Dezidratacija je ucestala.Gastroezofagelni reflux je cest i ako dodje do ucestalog moze se preporuciti operacija.
• Vakcinacija mora biti redovna i ne sme se zaboraviti zubar.
• Zbog poteskoce disanja potreban je fizioterapeut.
• Hrana mora biti hiperkaloricna puna vitaminom D, gvozdjem i folnom kiselinom. Pice mora biti obilno.
• Konstipacija mora biti brzo tretirana.

Kako se dete ne bi osecalo "specijalnim" mora biti tretirano kao i ostali clanovi porodice, ako imate mogucnosti upisite ga u normalnu skolu pod uslovom da imaju uslove za osobe sa invaliditetom.