Multipla skleroza: demijelizacija centralnog nervnog sistema

Multipla skleroza ( skraceno MS) je neuroloska hronicna bolest centralnog nervnog sistema koja zahvata pretezno ocne nerve, mozak i kicmenu mozdinu upalnom reakcijom protiv mijelina. Ovaj proces nazivamo demijelizacijom. 



Demijelizacija je proces gubitka bele substance, mijelina koja je sastavni deo nervnog tkiva.

Multipla skleroza je bolest koja se moze pojaviti u bilo kojem zivotnom dobu ali je pretezno izdrazena kod zenskih osoba nego kod muskih. Godisnje doba pojave ove bolesti je izmedju 20-40 godina.

Zbog cega nastaje ova bolest?

Multipla skleroza je kompleksna bolest koja nastaje bez ijedne eksplikacije. Naucnici misle da postoje neki faktori predispozicije: prirodna okolina, nasledstvo ili teske nervne infekcije. Kod nekih osoba bolest se pojavlja zbog deficita vitamina D.

Sta je Mijelin i kako bolest utice na nerve?

Mijelin je bela substance koja obavija nervno vlakno i formira mijelinsku opnu. Osnovna funkcija opne je brzi prenos nervnog signala kao i izolacija nerva od okoline. Kada dodje do demijelizacije, nervni signal koji je posao od tacke A do tacke B je poremecen i ne dolazi na vreme do svog cilja, stavise moze doci do samog prekida transmicije signala sto moze dovesti do handikapa. Sve u zavisnosti gde se odigrava demijelizacija, klinicka slika osobe je razlicito prikazana. Ako se demijelizacija vrsi na centralnom sistemu, na nervnoj mrezi osoba moze imati problema sa pokretljivoscu, ako pak ova reakcija je na senzitvnom sistemu, osoba moze imati problema sa vidom.

Prema istrazivanjima u vecini slucajeva bolest se prenosi nasledno, sto ukljucuje vise od 20 prenosenih gena koji su identifikovani kao faktori prenosaja multiple skleroze.

Multipla skleroza je imunoloska bolest, sto znaci da ne postoji patogen koji je nosioc multiple skleroze ali moze biti pokretac.

 Organizam stvara antitela koji napadaju mijelanin i koji dovodi do demijelizacije. 

Koji su simptomi?

Svaki simptom nije isti kod svake osobe, medjutim postoje karakteristicni simptomi koji su prisutni kod vecinu bolesnika a to su:

• Spazam misica, slabost, zamor, ukocenost
• Inkoordianciju, drhtanje, nejasan govor
• Depresija, problemi sa ravnotezom i vidom
• Seksualne disfunkcije, problemi sa bubrezima i besikom
• Misaoni tokovi, kompletna paraliza

Kod nekih osoba ovi simptomi se mogu pojaviti naglo i naglo nestati, dok kod nekih simptomi mogu ostati prisutni dugo, sto moze znatno promeniti zivot same osobe.

Neke osobe nemaju ni jednu od ovih simptoma vec blagi zamucen vid i klecanje nogu.

Vrste multiple skleroze:

Postoje tri velike vrste mutiple skleroze:

• Remitentna: Bolest se javlja krizama, koje mogu trajati nekoliko dana i pritom se pojaviti opet za nedelju dana ili kasnije, pritom opet nestati bez pogorsanja stanja i opet se pojaviti.

• Sekundarno progresivna: ne postoje krize ali je vec pojavljen hendikap kod osobe

• Progresivna forma od samog pocetka: osoba koja ima multiplu sklerozu bez kriza.

Krize multiple skleroze:

Postoje krize koje mogu da aktiviraju sve navedene simptome. Te krize mogu se pojaviti naglo i pritom nestati u roku od 24h dok neke mogu trajati duze. Nazalost nije moguce predvideti krizu, njenu jacinu i simptome koje je predvode.

Kriza moze biti lagana, srednja i jaka. Svaki simptom koji se pojavi tokom krize vecinom nije isti kao i predhodni kao i njihova jacina.

Krze koje dovode navedene simptome mogu biti sa ili bez posledica, sto znaci da neki simptom moze pogorsati klinicko stanje osobe bez da se vrati u normalno stanje ili moze biti samo kriza bez ikakvg pogorsanja.

Kod neke osobe simptomi mogu trajati mnogo duze nego od ocekivanog, cak i do godinu dana. Ako simptom traje vise od godinu dana, moze se zakljuciti da ostaje permanentno.

Cim osetite krizu, potrebno je javiti se svom neurologu pogotovu ako vam je klinicko stanje pogorsano.

 Neurolog ce vam prepisati kortizon koji ce smanjiti upalu centralnog nervnog sistema. Ako su simptomi jaci, koji su postali invalidni i koji traju vise dana, neurolog ce vam prepisati kortikoide koji se daju infuzijom. Ovaj lek ce smanjiti jacinu i duzinu simptoma.

Nekim krizama nisu potrebni lekovi vec odmor. Posavetujte se sa vasim neurologom odmah posle krize.

Kako se dijagostikuje multipla skleroza?

Magnetna rezonanca (MR)

Pre svega doktor ce uradeti magnetnu rezonancu kako bi uvideo centralni nervni sistem. Pomocu MR-a doktor moze uvideti da li postoje povrede na kicmenoj mozdini i mozgu ( demijelizacija). Nazalost MR-om se ne moze zakljuciti da li osoba boluje od multiple skleroze zbog toga sto neke druge bolesti mogu dovesti do istih rezultata. Zbog toga je potrebno izvrsiti komplemontarne analize.

Lumbalna punkcija

Ako MR nije dovoljan doktro ce se opredeliti za Lumbalnu punkciju, to znaci da ce pomocu igle izvuci mikro tecnost (likvor) koja obavija i stiti mozak i kicmenu mozdinu. Pretrazivanjem, moze uociti da li postoje antitela koji aktiviraju infekciju.

Pored ovih pregleda moze se izvrsiti i brzina transmicije informacija izmedju mozga i nekog dela tela kao i analiza krvi kako bi se uklonile mogucnosti drugih bolesti.

Lecenje multiple skleroze

Multipla skleroza je bolest kod koje ne postoji lecenje ali postoje lekovi koji mogu smanjiti tegobe i olaksati zivot osobe.

Imunomodulator

Ovaj tip lekova sprecava upalu centralnog nervnog sistema, i korisceni su u vecini slucajeva kod osoba u pocetku bolesti. Pomocu njih kriza je smanjena za 30% kao i u nekim slucajevia smanjenje hendikapa.

Imunosupresiv

Ovaj lek je pripisan osobama gde je bolest vec napredovala ili gde imunomoduatori ne pomazu. Ova forma deluje direktno na imunske celije. Ovaj lek je prepisan od strane udruzenja vise lekara koji prate osobu, i pracenje osobe je stalno zbog mogucnosti od nezeljenih efekata.

Monoklonalno antitelo

Ovaj tip lekova je zadnji lek na trzistu. On se koristi kod teske mutple skleroze  i jedino se daje u bolnici. Ovaj lek smanjuje znatno krize i sprecava hendikap koji uzrujuje multipla skleroza. Lek je dat osobama koje imaju krize (epitantno rekurentna kriza)

Reedukacija i Kineziterapija

Osaoba koja ima mutliplu sklerozu potrebno je da se javi reedukatoru ili kineziterapeutu pogotovu ako ima problema sa pokretnoscu. Oni ce mu pomoci vezbama da povrati neke od fukcija tela ali i smanjenjem bolova masazom.