Da li ste se nekada upitali kako nas organizam funkcionise? Kako vazduh ulazi u pluca? Kako krv tece kroz organizam? Hajde zajedno da otkrijemo masineriju koja upravlja nasim telom.
Vazduh koji udisemo
Vazduh ( O2) je potrebni sastojak nasem organizmu kako bi pravilno funkcionisao. Nas oragnizam se sastoji od celija, i svakoj celiji je potreban O2, kada udahnemo vazduh ulazi u pluca ali kada izdahnemo izbacujemo stetne materije iz organizama ( CO2)Kako O2 ulazi u organizam?
Sve pocinje udahom, vazduh ulazi u pluca i pluca se sire. U plucima postoje male kesice koje nazivamo alveolama i one se pune vazduhom. Alveole su povezane venama u kojoj protice krv. Krv je u ovom delu bez O2 ali je pun sa CO2. Kada O2 dodje do alveola, dolazi do zamene izmedju vena i alveola, O2 ulazi u krv a CO2 u alveole, koje izbacujemo izdahom.
Krv se satoji od crvenih krvnih zrnaca koje pomocu hemoglubina imaju mogucnost da zarobe O2 i da ga prenose po celim organizmu.
Hemoglubin, natrpan O2, ide pravo u srce. Srce velika pumpa koja ispunpava krv, rasporedjuje krv u kom delu treba da ide ( pluca, mozak, jetra, noga, ruka) pomocu arterija, ali ne treba da zaboravi da mala kolicina krvi ide i njemu, jel i srce se hrani O2 kao i svi ostali organi.
Kada srce posalje krv u jednom delu tela, pomocu arterijskih konekcija i kapilara krv dolazi do organa. Kada organ prikupi potrebne sastojke za svoj pravilan rad, krv koja je bila u arteriji prelazi u vene.
Vene su one male plave cevcice koje vidite na povrsini vase koze.
Da li ste se nekada upitali zasto su vene plave boje ako je krv crvena? to je sve zahvaljujuci svetlu. Kada svetlost dopre na povrsini koze, vecina je upijena od strane tkiva i sve sto je okruzuje. Jedan deo svetla se reflektuje, a to je plava, tako da vena postaje plava ispod koze. Neki misle da krv koja je u venama je plave boje sto naravno nije tacno.
Vene prenose krv koje su oslobodili O2 u organima ali prikupili CO2. Krv se vraca u srcu, a srce prenosi krv u pluca gde ce se opet sastati sa alveolama radi zamenjivanja CO2 i O2.
Kako jedemo?
Ko ne voli da jede? Naravno da svi volimo, ali sta se sve desava od momenta kada progutate hranu.
Ok, uzeliste hamburger, sve pocinje mastikacijom hrane zubima. Uzeli ste jedan zalogaj, prvenstveno sto ce ste uradeti je da sazvacete. Dok zvacete hranu pluvacne zlezde luce pluvacku koja ce vam pomoci da sto bolje sazvacete zalogaj i lakse progutate. Kada progutate zalogaj, grkljan zatvara disajne puteve i otvara jednjak koji je spojen sa zeludcem. Hrana silazi kroz jednjak i ulazi u zeludac. Zeludac stvara zeludacnu kiselinu koja razgradjuje hranu na jos sitnije delove ( ovo malo moze da potraje)
Da li ste znali da izmedju jednjaka i zeludaca postoji otvor koji je vecinom zatvoren kako ne bi zeludacna kiselina presla iz zeudca u jednjak. Jednjak ne moz da podnese kiselinu koju proizvodi zeludac.
Kada hrana bude dobro razgradjena, zeludac otvara drugu stranu u pusta razgradjenu hranu. Hrana se spusta u dvanaestopalacno crevo, gde se mesa sa zucom ( tecnost koja pomaze razgradjivanju hrane, pogotovu masne). Hrana tako razgradjena u tecnoj formi, ulazi u tanko crevo, gde se sve potrebne materije organizmu abosrbuju. Kada prodje tanko crevo ulazi u debelo gde se absorbuje voda, a bakterijska fermentacija koja se nalazi u debelom crevu oblikuje stolicu. Posle 24-48h stolica nastavlja svoj put probavnog trakta i izbacuje se kroz analni otvor.
Kako spavamo?
Posle dobrog jela, vas organizam vam preporucuje da prilegnete malo, to je sasvim normalno jel ste se ili prejeli ili ste pojeli nesto sto je potrebno mnogo vise energije vasem organizmu kako bi svario vasu hranu.
Ok, legli ste, pokrili ste se i lepo ususkali u krevet. Zatvorili ste oci i cekate da san dodje. Prvenstveno tokom sna sve funkcije se usporavaju, sem mozga koji nastavlja da radi punom parom. Organizam vise nije aktivan na spoljasnu okolinu.
Dok spavate vas mozak prolazi kroz cetiri faze:
- Prva faza (prvih 10 min.) : aktivnost je desinkronizirana; izmjenjuju se brzi valovi: -alfa (8-12 Hz) i -theta valovi (3.5 - 7.5 Hz)
- Druga faza (traje 15 min.) : na EEG snimci su theta valovi s tzv. K-kompleksima (jedna izrazita negativna i izrazita pozitivna defleksija) i vretena spavanja = salve valova (12-14 Hz) koje se javljaju 2-5 puta u minuti. Neki autori smatraju da su K-kompleksi i vretena spavanja posljedica mozgovnih mehanizma koji smanjuju osjetljivost na okolne podrazaje
- Treca faza: u 20 - 50 % vremena: δ-delta valovi (male frekvencije, a velike amplitude)
- Cetvrta faza: δ- valovi u više od 50 % vremena (45 min).
Faze 3 i 4 zajedno se nazivaju sporovalno spavanje
(slow-wave-sleep = SWS). Spori valovi pokazuju da je neuralna aktivnost visoko
sinkronizirana. Tokom n-REM spavanja u svakoj sledecoj fazi spavanja srcani
ritam i ritam disanja su sporiji nego u prethodnoj fazi i povecava se postotak sporih
valova velike amplitude.
Aktivnost mozdanih valova u REM fazi jako je velika,
pojavljuju se α-alfa valovi koji su karakteristicni
za budno stanje, i druge telesne aktivnosti su pojacane.
Zbog toga se REM faza
naziva i paradoksno spavanje jer svojom pojacanom aktivnoscu odstupa od
fizioloskih aktivnosti n-REM faze i slicna je budnom stanju. U toj fazi cesto
sanjamo. REM faze tokom noci postaju duze (do pola sata), tokom njih se oci
spavaca pokrecu levo – desno iza zatvorenih kapaka intenzitetom 50 do 60 puta
u minuti, sto odrazava preveliku aktivnost nervnog sistema. U ovoj se fazi
takodje ubrzava puls, raste krvni pritisak, ubrzava se disanje, javljaju se trzaji
misica i grcevi.
Nema komentara:
Objavi komentar
Svaki Vaš komentar je bitan !