Antidepresivi? Da li se treba plasiti?

Antidepresivi su lekovi koji su se poboljsali tokom godina. U ovom artiklu opisacemo kako antidepresivi reaguju na organizam, da li su opasni i kako "bombonice srece" smanjuju depresiju.

Sta je antidepresiv?

Antidepresiv je psiohoaktivni lek( lek koji menja psihozu). Oni su stvoreni da uklone tugu ( poremecaj humora). Iako svaki antidepresiv ima istu funkciju, neki stimulisu osobe koje ih koriste. Kod nekih smanjuju psihicki i fizicki umor dok neke smiruju i smanjuju ankcioznost.
Pored svega ovoga neki od antidepresiva mogu pospesiti bolji san kao i smirenost i dusevnoj olaksanosti ( lekovi za smirenje).
Postoje 6 razlicitih grupa antidepresiva i preko 30 razlicitih medikamenata na trazistu.

Kako izabrati pravilan antidepresiv?

Iako postoji mnostvo antidepresiva na trazistu, organizam nije u mogucnosti da prihvati svaki od njih, zbog toga je potrebno razgovarati sa asvojim lecnikom pre koriscenja antidepresiva.

Pre koriscenja leka, potrebno je otkriti sta se desava sa osobom, da li se radi o deprimenosti ili ankcioznosti. Potom koja jacina leka treba biti uzeta kao i u koje vreme.

Nikako ne uzimati antidepresive na svoju ruku, lek koji vam moze pomoci moze vam odmoci i narusiti vase zdravlje zbog njegovih nezeljenih dejstava.

Kada vam je doktor prepisao odgovarajuci lek, koristite ga pravilno i u kolicini koju vam je prepisao. Ni u kom slucaju ne prekoraciti dozvoljenu dozu leka iako ne osecate promene u pocetku. Ako u kom slucaju po uzecu leka osetite tegobe, vrtoglavice i druge simptome, javite se lekaru za eventuelnu promenu leka.

Kako antidepresiv funkcionise?

Sve se radi u mozgu. Mozak je organ koji kontrolise ceo organizam pogotovu hormone. Za nas humor glavan je serotonin koji ispusta mozak u krv. Kada nema dovoljno tog hormona, nase telo se ne oseca dobro, sto dovodi do depresije i ankcioznosti. Antidepresiv u sebi sadrzi ovaj hormon koji dopunjuje nedostatak hormona koji mozak nije produktovao.

Pored antidepresiva postoji i tip lekova koje nazivamo lek za smirenje. Ovi tipovi leka pomazu u smirenosti ankcioznosti. Oni su prepisani od strane lekara ako depresivna osoba ima ankcioznost, ali ni u kom slucaju lek za smirenje ne smanjuje tugu on ne moze sam da pobedi depresiju.

Lekovi za smirenje su vecinom prepisani na nekoliko dana, pogotovu u pocetku koriscenja leka za depresiju. Kada se osecate smirenim i lakse i lepo spavate i ne osecate ankcioznost, moguce je prestati sa koriscenjem leka za smirenje.

Koji su rizici?

Kao i svaki lek, antidepresivi imaju svoja nezeljena dejstva po organizam. Neki lekovi koji se koriste na nekoliko dana nemoju velike nus pojave. Kod osoba koje su vise depresivne i koje koriste duze vreme lekove, nus pojave su vece, dok neki lekovi nesmeju da prestanu da se koriste brutalno.

Problem sa stomakom

Neki antidepresivi mogu dovesti do zeludacnog krvarenja. Ova nus pojava se povecava po godinama ( sto je osoba starija to je sve veca sansa za ovom pojavom). 

Problem sa erekcijom

Kod osoba koje koriste antidepresive moguce je dovesti do problema sa erekcijom, ejakulacijom i problem libida. Svi tipovi antidepresiva dovode do ovih pojava samo sto kod nekih je prikazano znatno slabije dok kod nekih je vaoma iskazano.

Mesanje lekova

Vecinu antidepresiva sadrze serotonin, hormon koji je produktovan od strane mozga i koji kontrolise nas humor. Kada dodje do mesanje lekova, serotonin moze preci granice normale sto moze dovesti do  glavobolja pa cak i do mozdanog udara.

Da li postoji zavisnost antidepresivima?

Zavisnost antidepresivima NE postoji, kao sto je slucaj sa sedativima ( lekovi koji se koriste kod jake depresije). Antidepresivi deluju brzo i nije potrebno za uzimanjem vece doze leka tako da ne postoji zelja za uzimanjem posle prestanka.

Posle prestanka uzmanja antidepresiva moze doci do osecaja vrtoglavice, malaksalosti, ancioznosti i osecaja gripnog stanja, sto je sasvim normalna pojava.  Ali to ne znaci da je osoba zavisna antidepresivima.

Ako ste odlucili da ostavite antidepresive, nemojte prestati brutalno, potrebno je smanjiti dozu leka i postepeno ukloniti koriscenje.