Epilepsija i Epileptični napad: Kad mozak nezna šta će

Epilepsija je jedna neurološka pojava koja je jako opasna. Pored toga sto može izazvati doživotne komplikacije, utiče jako na samu moralnost osobe.

Svakoga dana oko 100 osoba su dijagnostikovana epileptičnim.

Ova bolest može zahvatiti svakoga, nebitno kojih godina, rase ili pola ali je većinom primećena kod dece ( uključujući i bebe), mladih ali i starijih osoba.

Koja je glavna definicija Epilepsije ?

Epilepsija je jedna neurološka bolest koja može zahvatiti puno formi najčešće krizom. Epilepsija je izazvana brutalnom aktivacijom neurona u mozgu. Epilepsija se manifestuje gubitkom svesti pa sve do nekontrolisanim mrdanjem tela.

Sve od zavisnosti koji deo mozga je zahvaćen Epilepsijom takva ce biti i reakcija : od samog gubitka svesti u vidu odsustva, pa sve do trzanja tela, zakolutanim ocima i budjenjem bez saznanja šta se desilo.  

Postoji takodje i paralelna Epilepsija koja ce samo zahvatiti neki deo tela.

Epilepsija se pojavljuje većinom tokom detinjstva ili u adolescenciji.

Zahvaljujući elektrokardiogramu bolest može biti detektovana, i da se postavi dijagnoza.

Epilepsija može da se leci lekovima, ali i velikom pažnjom tokom epileptičnih napada.

Zašto Epilepsija ? Koji su uzroci epilepsije ?

Postoje tri kategorije epilepsije :

• Generalizovana- osoba gubi totalno svest, prekid komunikacije
• Parcijalna- delimičan poremećaj svesti, osoba je delimično izgubljena
• Specijalna- Svrstavaju niz bolesti koji mogu izazvati epileptični napad

Epilepsija poseduje genetičke korene. Iako danas neki tvrde da svaka osoba može imati Epilepsiju zbog njenog načina života, koji ne prija organizmu.

Simptomska epilepsija

Ova vrsta Epilepsije je otkrivena zbog nekog poremećaja u mozgu. Taj poremećaj može biti zbog nekog udesa, problemi tokom rodjenja gde mozak nije imao dovoljno kiseonika, zastoj srca…

Idiomatska Epilepsija

Ova vrsta nije toliko opasna, to je većinom epilepsija koja je izazvana brutalnim poremećajem funkcije mozga, ali većinom u pubertetu nestaje. Za ovu vrstu nežna se tacni uzrok nastajanja.

Temporalna Epilepsija

Ova vrsta zahvaćene jedan deo mozga koji se naziva hipokampus. U toku napada, osoba gubi svest, ne seca se šta se desilo, sto može jako da igra na memoriju same osobe. Osobe sa ovakvom epilepsijom mogu imati osećaj da su nešto već videle ( objekat ili mesto) da se ne secaju ničega ili da ne mogu identifikovati neku stvar.

Noćni epileptični napad

Kada se epileptični napad iskaze tokom spavanja onda h nazivamo noćnim. To se dešava kada mozak dodje u prekomnu fazu dok osoba spava. Kriza može biti od velike eksitacije pa sve do agresivnog mrdanja tela.

Epileptični napad 

Epileptični napad je napad koji progamirjuje mozak u trenutku kada počne jaka velika aktivnost neurona. Ova kriza može biti  benina, ali I može se upisati kao bolest (Epilepsija) koja prati vise epileptičnih napada.

Ova bolest može biti izazvana tokom udesa I povrede samog mozga. Ako osoba ima hematoma u glavi koji pritiskuju mozak I vrse pritisak na njega, može doci do epileptičnog napada.

Pažnja: kod dece do napada može doci u slucaju jako povećane temperature.

Generalni epi- napad:

Ova vrsta napada podrazumeva, nekontrolisano mrdanje tela, mišićna kontrakcija, I gubljenje sveti.

Patrielni epi-napad: 

Ova vrsta obuhvata samo jedan deo tela. Može doci do poremećaja svesti, ali I do generalne krize.

Simptomi Epilepsije:

Jedan velika munja koja se prostire po celom ili polovni mozga, naziva se epileptični napad, sto dovodi do nekontrolisanog mrdanja tela na sve strane.

Ove krize mogu ići od nekoliko na dan pa sve do nekoliko u godini. Vecinu osoba ima predosećaj krize, tako da mogu naglasiti da ce doci do te iste.

Posle krize epileptične osobe se osećaju izgubljeno, jako umorne, kao I sa bolovima u mišićima. Ponekad se ne secaju šta se desilo. Kako to neki veruju epileptične sobe ne mogu da progutaju svoj jezik I da se uguše. Ta metaforika je jako jako retka. Naprotiv ako jednoj epileptičnoj osobi pokusate da otvorite usta možete dovesti do frakture zuba ili snažnog ujeda. U kom slucaju osoba izgubi svest najbolje je staviti je u lateralnu sigurnosnu poziciju.

Dijagnostika Epilepsije

Generalno doktori ne prisustvuju samoj krizi, a pacijent se ne seca šta se tacno desilo, I šta je osetio u datom trenutku, zato svedoci koji su se našli tu u tom trenutku su neophodni. U slucaju sumnje na Epilepsiju, postoje pregledi koji mogu ustanoviti ovu bolest.

Prvi od njih je EEG, on meri električnu funkciju mozga, koji mogu biti anormalni ako se radi o epilepsiji. Naravno podrazumeva se da je stanje normalno na EEG kada nema krize.

Pored toga skener i IRM su sve vise i vise korišćeni kao i analiza krvi.

Lečenje ove bolesti

Postoje vise vrsta lečenja, sve zavisi od godina osobe.

Kod nekih osoba je dovoljno piti lekove koji ce smanjiti krize.  Ova vrsta lekova se naziva anti epileptičnim lekovima I uzimaju se tokom 6 meseci.

Električna simulacija se vrsi na osobama kojima lekovi nisu pomogli. Zbog toga živac koji se nalazi u glavi dobija stimulaciju, i smanjuje krize. Ova vrsta stimulansa se radi tako sto se elektroda plasira ispod leve kljucne kosti u generalnoj anesteziji I koja dodiruje živac koji se tu nalazi ( živac lutalac)

Hirurška intervencija

Ova vrsta je jedino korišćena ako nema drugog načina za ozdravljenje.

Osobi ce se obrisati svaki deo koji izaziva krize ( tumor na mozgu, hematoma)

Za sada ova vrsta operacije pokazuje se zadovoljavajućim ali nije stalno praktikovana, jedino ako osobin organizam odbacuje lekove

Prevencija 

Kod jedne epileptične osobe nikad se nežna kada može imati krizu. Tako da svaka osoba mora da sluša I poštuje dobro savete svoga lekara, uzima svoje lekove na vreme I da ne pije alkohol kao I bilo koje štetne napitke.