Kao sto znate ja sam student medicine, i kao i svaki buduci lekar imamo stazeve u pratnji jednog lekara. Pročitajte priču kako sam spasao zivot jedne mlade mame.
Danas, kao i svakog dana staza, bio sam u pratnji pedijatra u bolnici. Posto sam na stazu lekar me je posmatrao dok sam ja vršio preglede bebama. Za sada sve je normalno.
Posle kratke pauze, izašao sam iz ordinacije i prozvao sledećeg pacijenta. Bila je to beba od mesec dana u pratnji svoje mame.
Pitao sam je da li je saglasna da ja kao student pregledam njenu bebu. Rekla je da.
Tokom pregleda, nešto mi je bilo čudno, na svako pitanje koje sam postavljao mami jako umornim glasom odgovarala je tiho i umorno. Nastavio sam sa pregledima bebe. Kilaza: ok, artikulacija: ok. Pitam ja mamu da li dojite bebu? Okrećem glavu, kad ono vidim ispred sebe, mamu, rasčupane kose, umorna, bes šminke, zakopcana do guše. Rekoh sebi to je normalno, za sada se ceo svet vrti oko bebe tako da mame nemaju toliko vremena, ali zašto u tim ocima vidim strah?
Beba je u redu, napreduje kako treba, rekoh mami, Ali ja nisam zeleo da se zaustavim tu. Beba je u redu ali mama nije.
Posto je moj staž samo vezan oko novorodjenčeta, zamolio sam je da sačeka u čekaonici nekoliko trenutaka dok „dam svoju analizu doktoru“. Doktor me čudno gledao, ja sam samo klimnuo glavom.
Kada je izašla , hitro sam rekao doktoru da mama mora da ode na pregled, da meni nešto ovde ne sluti na dobro. Doktor me je čudnim glasom upitao zašto mislim tako. Samo sam mu rekao da ima poverenja u mene.
Doktor je prozvao mamu.
Pozvali smo ginekologa koji je došao posle pet minuta. Mama nas je čudno gledala, nije znala o cemu se radi.
Prišao sam joj, rekao da sedne. I počeo sa mojim studenskim pitanjima. Da li ste umorni? da li spavate dovoljno? da li se hranite zdravo? da li vam tata pomaže? Dobio sam samo jedan odgovor : DA.
Doktor je pitao da li može da joj izmeri pritisak. Pristala je, ali ga je čudno zamolila da ne podiže rukav.
Meni je već bilo sve jasno…..
Izmerio joj je pritisak…..
Gospodjo, rekoh uzvisenim glasom, da li vi imate porodične probleme. Zacrvenela je, NE !!! sve je u redu samo sam umorna. Podignite vaš rukav……Počela je da plače.
NJU MUŽ MALTRETIRA!!!
Nije podigla rukav, skinula je svoju trenerku.
Ona je bila sva u MODRICAMA!!!
Zaprepastio sam se !
Rekao sam joj kako je moguće da sve to trpi.
U plaču nam je rekla da sve to radi zbog deteta, da bi dete kasnije imalo oca!
Zgrozen takvim odgovorom, nisam vise razmišljao kao lekar vec kao čovek.
Dao joj maramicu, i rekao joj da ovo mora da prestane, i to odmah. Da život njene bebe zavisi od nje. Da ako ovako nastavi može čak doći i da izgubi svoju bebu od strane socijalnih radnika.
Pogledala me je suzavim ocima i slegnula ramenima. Uočio sam da nisam jedini koji je savetuje o porodičnom naselju.
Zamolio sam doktora da napise observaciju o modricama, sto je odmah i uradeo. Zamolili smo mamu da preda zahtev policiji i da podigne tužbu o porodičnom maltretiranju. Obecao sam joj da kao lekar mogu podneti tužbu za porodično maltretiranje od strane supružnika ali da bih vise zeleo da to ona uradi.
Obikla je svoju trenerku, uzela svoju bebu i otisla.
Bio sam spreman na sve da spasim ovu mamu koja ima ista orava kao i sve mame sveta.
Ceo dan sam razmišljao o njoj, to tužno lice, te suzne oči…. dok nije zazvonio telefon.
Pedijatrija, slusam….. dobar dan doktore, ja sam (ime) uradela sam kako ste mi rekli, ne vracam se kuci, osećam se zaštićeno, hvala vam.
Nasmejao sam se, srce je htelo da mi iskoči. Ali sam odgovorio profesionalno, drago mi je sto ste nas poslušali. Želim vam sve najbolje.
Moj dan je potpun
Savet:
Drage mame, porodično maltretiranje nije tabu tema, jedan samar ili udarac je sasvim dovoljan da uocite maltretiranje. Nemojte cutati! I vi imate vaša prava!
Nema komentara:
Objavi komentar
Svaki Vaš komentar je bitan !