Pre nego sto podelim svoju pricu zelela bih da se zahvalim sajtu "moj kucni lekar" koji mi je to i omogucio.
Zovem se Barbara imam 20. godina i pre nekih 5. godina operisala sam se od skolioze. Moja deviza je "cuvaj osmeh na licu, ma bilo sta da ti se dogodi".
Pre nego sto pocnem svoju pricu i borbu sa skoliozom potseticu vas da je skolioza deformacija kicme. Deformacija se preststavlja u ( S ) formi i javlja se u vecini slucajeva kod zenskog pola. U mom slucaju deformacija se razvila kada sam usla u pubertet.
Sa nepunih trinaest godina bavila sam se jahanjem, ali sam se uvek zalila na bolove u ledjima koji su bili blago podnosljivi. Rdoitelji su mislili da nemam dobro drzanje tokom jahanja i da me zbog toga bole ledja ali je moj instruktor odbacio tu potvrdu i potvrdio da je moja postura odlicna tokom jahanja.
Moji roditelji su odlucili da posetimo osteopata. Nakon 3. posete odlucio je da uradi jednu radiografiju. U tom trenutku sam shvatila da se radi o skoliozi. Vec sam bila na 58°.
Pregledi su se nastavljali i fizioterapeut je odlucio da moram nositi korset 3.godina kao i masaze 3. puta nedeljno. Nisam lako prohvatila ove vesti ali kako sam izabrala dobre doktore sve je ipak bilo lakse.
U pocetku nisam uopste podnosila korset, ali s'vremenom sam se navikla i postao je deo mene.
Morala sam ga nositi 7 dana u nedelji 23h od 24h. Smela sam da ga skinem jedino dok se kupam ili kad imam sat masaze.
Nakon nekoliko meseci posetila sam specijalistu koji mi je namestao korset. Posecivala sam ga svakih 5. meseci. Porlazili su meseci, uradila sam jos jedan radio, kicma se polako popravljala i presla je na 54°.
Nakon narednih 5. meseci, tokom drugog pregleda, specijalista je imao losu vest, kicma je pocela opet da se vraca u pocetnoj poziciji sto znaci da zauzima polako mesto kako je ranije bila. Iako sam nosila redovno korset on ipak nije toliko pomogao, tako da mi je specijalista preporucio hiruski zahvat. Naravno nisam se nadala da cu to cuti i briznula sal kao mala beba u plac. Moja mama je takodje pocela da place.
Znale smo da ce morati proci sve ovo kroz operaciju ali smo ipak imale tu nadu da ce korset biti od koristi. Tata me je jako stegao i rekao mi je da smo zajedno u svemu ovome i da cemo se izboriti.
Nakon nekoliko meseci posetili smo hirurga.
Objasnio mi je kako ce se intervencija odviti i kako ce sve uciniti da se moja kicma vrati u normalnom polozaju.
Rekao mi je kako ce postaviti dve sipke od titana koje ce drzati moju kicmu u pravilnom polozaju.
Sve mi je lepo obajsnio i ilustrovao, nekao je uspeo recima da ukloni sav moj strah i da stvori poverenje u njega.
Morali smo da sacekamo jos nekoliko meseci, i jednog dana sam dobila pismo sa datumom moje operacije. Bilo me je strah ali sam znala da ce se sve jednom zavrsiti i da vise necu osecati ovu bol.
Imala sam 3 sastanka sa doktorima u bolnici. Tri sastanka svake nedelje, kako bi mi izvadili krv u slucaju transfuzije.
Dosao je i taj dan, 11. jun, 10 sati ujutru, dan moje operacije. Osecala sam se jako uplaseno.
Smestila sam se u sobi i sestre su odmah dosle po mene kako bi izvrsili neophodne preglede pre operacije. To je bilo kod kardiologa, anesteziologa, neurologa.
Sve je bilo uredu i operacija je trebala da se uradi popodne.
Nakon toga neurolog je uzvrsio ispitivanja refleksa i postavio mi je nalepnice kao i male iglice koje kako mi je obajsnio omogucice im da tokom operacije provere moje reflekse. Naravno to nije toliko strasno niti bolno.
Kako su kasnili sa jednom operacijom obavestili su me da je operacija odlozena za dan posle. Ujutru u 10h.
Uradila sam jos jedan radio snimak i doktor mi je rekao da mi je kicma otisla na 80°. Bila sam sokirana. Od 54° na 80°.
Skupila sam snage i rekla sebi da je tako kako je i da moram da pobedim tih 80°.
Sve se naglo desilo, dosli su po mene i stavili ne u hodniku na cekanju. Neurolog je dosao i stavio mi je elektro naplepnice i rekao da se nista ne brinem i da sam u dobrim rukama.
Usla sam u salu. Osecala sam se kao da sam u Grejs Anatomi i da su svi poznati doktori oko mene.
Anestezicar me je prikljucio na infuziju i stavio masku. Rekao mi je da zajedno brojimo do deset, stigla sam do 6. i utonula u san.
...
...
...
Nastavice se...
