Vase dete stalno prica kad je kod kuce ali nikako ne zeli da prica kada je u skoli ili kada se nalazi u drustvu ostalih osoba. Ucitelji stalno govore kako dete ne zeli da ucestvuje u nastavi i uopste ne prica, mozda se radi o selektivnom mutizmu.
Selektivni mutizam je poremecaj komunikacije koji se javlja sa sledecim karakteristikama:
- Dete ne prica u odredjenim situacijama, ( na primer u skoli) ili na primer kod kuce kada se su stranci prisutni.
- Problem se javlja u vecini slucajeva u skoli
- Problem traje vise od mesec dana
- Pricanje ne dolazi od strane problema sa jezikom
Iako se u vecini slucajeva ova vrsta poremecaja tesko shvata, selektivni mutizam ni u kom slucaju nije vrsta nekulture ili razmazenost deteta vec socijalni poremecaj koji se javlja kod deteta vec od 5. godine.
Potrebno je sto ranije dijagnostikovati problem kao i evoluciju poremecaja kako bi se ustanovilo da li dete pati od selektivnog autizma.
Ponekad je dijagnostika pogresna i jedno dete koje ima selektivni autizam moze da se problasi kao dete sa autizmom.
Kako pomoci detetu sa selektivnim mutizmom?
Selektivni mutizam je u vecni slucajeva frustracija kod roditelja jer neznaju kako pomoci svom detetu. U vecini slucajva vi ne mozete shvatiti pravu problematiku zbog toga sto dete ipak prica kod kuce, zbog toga je potrebno svatiti detetovo ponasanje van kuce.
Nekoliko saveta kako pomoci detetu:
- Nemojte presiljavati dete da prica pred ostalima. Morate stvoriti poverenje izmedju njega i vas ali i ostaviti da ima svoj prostor.
- Recite vasim prijateljima i svim osobama sa kojim se druzite o decijem problemu. Naravno obavestite i skolu.
- Porazgovarajte sa svojim detetom i objasnite mu sta je selektivni mutizam i pokazite mu da ste uz njega i da cete se zajedno boriti.
- Iako dete ne prica, pozovite njegove drugare kod kuce.
- Koristite igracke koje mogu razviti detetov govor kao na primer mikrofon ili megafon.
Strpljenje pre svega
Kako bi ste pomogli detetu potrebno je prvestveno biti strpljiv i razumnjiv. Morate pratiti detetov ritam. Ni u kom slucaju nesmete gurati dete da prica, ovo moze samo pogorsati problem. Potrebno je ici polako i na detetu je da odluci kada ce preci na drugi nivo.
U vecni slucajeva dete ce pricati sa osobom tek kada oseti da ima poverenje u nju. U tom slucaju potrebno je polako ubaciti tu osobu u razgovor ( strucnjaci savetuju da to bude ucitelj) i polako pricati sa detetom. Ako dete ima poverenje u tu osobu pocece da prica snjim.
Naravno potrebno je vremena da dete stekne poverenje ali radom sa detetom kao i strpljenje mogu dovesti do dobrih rezultata sto se tice pricanja.
