Arikulacija kolena, koja podnosti tezinu tela, u slucaju da se nadje u artroznom stanju dovodi do jakih bolova kao i nemogucnost pratikovanja nekog odredjenog sporta. Drugacije je nazivamo gonartrozom, cesta je nego artroza kukova.
Artroza kolena ili gonartroza, je ostecenje hrskavice koja se nalazi na artikulaciji kolena i koja otezuje hodanje ali i izazviza bolove koje mogu biti od lako podnosljivih pa do bolova koje onemogucavaju kretanje. Javlja se u vecni slucajeva posle 50. godine i u 2/3 slucajeva moze se pojaviti u oba kolena.
Zbog cega artroza?
Artroza se javlja kada se hrskavica, koja se nalazi u artikulaciji kolena polako "mrvi" i nestaje. Kako hrskavica nestaje artikulacija nije fukcionalna sto dovodi do dodira kosti o kost i stvara bolove. Postoje vise vrsta artroze kolena koja zavisi u kom predelukolena se ona i nalazi.
Artroza se moze pojaviti zbog nekog traumatizma koju je koleno ranije imalo kao na primer fraktura bedrene kosti ili prekida jednog ligamenata u predelu kolena. Ligament koji najcesce pati i koji moze izazvati artrozu je ukrsteni ligament.
Pored traumatizma, infekcije, nekroze ili reumatizam mogu takodje biti pokretaci artroze kolena.
Ko je pod rizikom?
Postoje mnostvo faktora rizika kod artroze kolena, jedan od njih moze biti i geneticke predispozicije ali su u tom slucaju zene vise fokusirane nego muskarci pogotovu nakon menopauze.
Osobe sa velikom telesnom masom i osobe koje rade teske fizicke poslove sa teskim nosenim materijalom imaju vise sanse za artrozom kolena zbog tezine.
Ako je osoba imala povrede na kolenu, ili frakture kao i povrede ligamenata, imaju vise mogucnosti za artrozom kolena.
Koji su simptomi?
Prvi simptom je bol. Bol se pojavljuje postepeno tokom hoda ili penjanjem stepenicama. Osoba ne oseca nikakav bol ako ne postoji ni jedan pritisak na kolenu, u vecini slucajeva tokom odmaranja.
Bol se oseca u unutasnjem delu kolena ali moze da se popne sve do predela butine.
Osoba ima poteskoce sa savijanjem noge u predelu kolena i ne moze da hoda dugovremenski.
Pored bola moze doci i do svaranja otoka u predelu kolena zbog nakupljanja vode koju nazivamo i sinovialnom tecnoscu. Tecnost je prisutna u malim kolicinama u zglobovima ali ako dodje do upale, tecnost moze prekoraceno da se proizvede, sto dovodi oteknutosti kolena.
Kako se leci artroza kolena?
Ortoped vam moze prepisati ulozak koji ce smanjiti pritisak u predelu kolena tokom hoda.
Nazalost neki sportovi nisu uopste preporucljivi, ako osoba ima artrozu jel zbog pritiska koji ti sportovi nalazu mogu samo pogorsati stanje kolena.
Reedukacija
Doktror vam moze prepisati odredjeno vremene reedukaciju pomocu fizioterapeuta. Reedukacija moze smanjiti bolove ali i smanjiti rizik od blokiranja mrdanja kolena i istezanja misica. Masaze i stavljanje vrucih obloga mogu doprineti dobrotvorne rezultate.
Fizioterapeut vam moze pokazati i nekoliko vezbe koje mozete radeti i koje vam mogu pomoci da povratite pokrete kolena bez prevelikog bola. Naravno nemojte raditi vezbe bez nadzor i savet lekara.
Punkcija tecnosti
Ako doktor utvrdi da je tecnost nakupljenja u predelu kolena, moze uraditi punkciju i izvaditi nakupljenu tecnost koja vrsi pritisak.
Hirurgija
Ako u kom slucaju doktor utvrdi da je artroza mnogo napredovala i da vam izezatno smeta, moze odluctiti da uradi hiruski zahvat. Hiruski zahvat se vrsi jedino ako lekovi i sve ostale solucje ne mogu pomoci osobi da povrati svoj hod i da joj ublazi bolove.
Postoje razlicite vrste zahvata. Svaki zahvat zavisi od situacije kolena i razlog zbog cega je artroza nastala.
Kinezioterapija
Kinezioterapija je takodje savetovana od strane doktora. Doktor ce vam pokazati vezbe koje ce raditi zajedno svama kako bi povratili mrdanje kolenai artikuaciju. Sve vezbe naravno zavise od osobe do osoba, njenih godina kao i lecenje koje je do sada uradjeno.
